S obzirom na razne špekulacije kako i na koji način su podržani projekti iz oblasti kulture u gradu Kragujevcu, ovim putem želim objasniti širem auditorijumu ljudi o kakvom vidu podrške je reč.
Pre svega, voleo bih da naglasim da se Udruženja građana vezuju ugovorom sa gradom gde je jasno naznačeno da projekat mora da se realuzije u celosti.
Naravno, postoji mogućnost ponovnog razmatranja projekta, tačnije, usklađivanja projekta sa dodeljenim budžetom, ali to je jako nerelevantno s obzirom na to da onda festivali ne mogu biti festivali jer nemaju dovoljna sredstava kako bi ga organizovali, pogotovo ako su festivali internacionalnog karaktera.
Udruženja građana (organizatori) koja organizuju takmičenja i internacionalna takmičenja mogu da zaborave na ideju da ga održe u celosti jer pretežno nemaju novca ni za žiri, da ne spominjemo neki simbolični fond za nagrade koji je nemoguće dobiti.
Udruženja građana (organizatori) koja organizuju internacionalne festivale su najviše oštećeni jer su budžeti za tako nešto izuzetno potrebni. Razlog tome su sami honorari izvođača (bruto), kao i putni troškovi. Inostrani izvođači ne žele nastupati za iznos manji od 58,000 dinara (neto), a putni troškovi su izuzetno veliki jer se u velikom broju slučajeva putuje avionom, a same karte se ne mogu rezervisati ranije (kako bi cena bila jefitinija) jer rezultati konkursa izlaze u maju mesecu (ovo se odnosi na festivale koji se održavaju u drugom kvartalu godine).
Udruženja građana (organizatori) koja prave žurke na Šumadija Sajmu i, prema rečima člana gradskog veća za kulturu, „promovišu folk muziku“, sa ovim sredstvima mogu eventualno platiti iznajmljivanje Šumadija Sajma jer se nijedan popularni folk izvođač neće odazvati pozivu da nastupa za 200,000 dinara.
Prema rezultatima ovog konkursa, takođe možemo videti da su najviše podržana Udruženja građana koja će, i pored dodeljenih sredstava, ostvarivati veliku finansijsku dobit kroz prodaju karata, što nas dovodi do pitanja: Zašto komercijalizujemo kulturu i zašto kultura nije svima javno dostupna već samo ljudima koji mogu izdvojiti nekoliko hiljada dinara za kartu?
Takođe bih voleo da se osvrnem na razne špekulacije da niko od predstavnika Udruženja građana nije pokušao da razgovara sa predstavnicima grada Kragujevca. Ovu špekulaciju oštro demantujem s obzirom na to da sam lično tražio sastanke sa:
1. Članom gradskog veća za kulturu – sastanak nikada nije zakazan
2. Šefom kabineta Gradonačelnika – sastanak nikada nije zakazan
3. Predsednikom skupštine grada Kragujevca – sastanak je zakazan i održan, te su na njemu, između ostalih tema, obrazložene žalbe na člana gradskog veća za kulturu tj. na njegov rad. Na pomenute žalbe, gospodin M. Petrašinović je rekao da će razgovarati sa Gradonačelnikom i da će me naknadno obavestiti. Od tada informacija više nema.
Zbog svega ovoga, članu gradskog veća za kulturu gospodinu Miljanu Bjeletiću se postavljaju pitanja:
1. Na koji tačno način su podržani projekti, s obzirom na to da se garantovano ne mogu realizovati? To nam takođe govori veliki broj nepotpisanih ugovora sa gradom.
2. S obzirom na to da ste izjavili da je grad Kragujevac, grad alternativnih muzičkih izraza, da li to znači da za tradicionalne kulturne vrednosti u gradu Kragujevcu nema mesta ili se namerno sabotiraju Vašim odlukama?
3. Koliko je potrebno potpisa da bi se dobilo normalno sufinansiranje ili čak finansiranje programa i projekata u kulturi? S obzirom na to da liste prikupljenih potpisa sa Vašim imenom kao nosiocem liste postoje u našim arhivama, ovaj čin potražnje ne možete demantovati.
Kako bi ovo bilo jasnije, izneću par minimalnih troškovnika koji se vezuju za organizovanje već navedenih događaja:
1. Sala za koncert / prosek 6.000 dinara
2. Izvođači (domaći) / od 30.000 dinara, pa do više stotina hiljada za priznatije i popularnije izvođače
2.1. Izvođači (inostrani) / od 58.000 dinara, pa do više stotina hiljada za priznate i popularnije izvođače
2.2. Kamerni ansambli / honorari se kreću od 50.000 dinara, pa do više stotina hiljada dinara za inostrane kamerne ansamble
2.3. Orkestri i horovi / honorar jednog kamernog orkestra sa dirigentom je u proseku oko 300.000 dinara; veći orkestri, simfonijski orkestri, koncerti simfonijskog orkestra i hora mogu koštati i više miliona dinara
3. Putni troškovi izvođača (drumski saobraćaj) / prosek 8.000 dinara (po osobi)
3.1. Putni troškovi izvođača (avio saobraćaj) / prosek 40.000 dinara (po osobi)
4. Prenoćište i obrok za izvođače (učesnike na festivalu) / prosek 4.000 dinara (po osobi)
5. Dizajn i štampanje plakata / prosek 5.000 dinara
6. Program koncerta / prosek 1.000 dinaraa
7. Štampanje programskih knjižica / prosek 10.000 dinara
8. Marketing / prosek 10.000 dinara
9. Snimanje i montaža / prosek 6.000 dinara (po danu)
10. Fotografisanje / prosek 3.000 dinara (po danu)
11. Cveće (znak zahvalnosti prema učesniku na festivalu) / prosek 1.500 dinara (po osobi)
12. Moderator programa / prosek 3.000 dinara
U slučaju takmičenja, menjamo troškove izvođača sa članovima žirija. Minimalni honorar člana žirija je 30.000 dinara, a minimalni žiri čini tri člana. Za članove žirija takođe se moraju platiti i ostali troškovi koji su mnogo veći ako se radi o internacionalnom takmičenju jer se onda honorari člana žirija kreću od 100.000 dinara (dolazeći žiri).
Takođe, ne možemo da zaboravimo da, kada dolazi određeni orkestar i hor, oni moraju imati prenoćište u Kragujevcu, te takav „paket“ može koštati i više od 150.000 dinara (bez honorara).
Kada se saberu svi troškovi, dani trajanja i slično, dolazimo do zaključka da dodeljena sredstva ne da nisu dovoljna, već su ponižavajuća i provokativna.