Udruženje TELOK sa ponosom je kandodovalo Dušana Đurića, poznatog kao Ćure, za ovogodišnju Đurđevdansku nagradu u oblasti humanitarnog karaktera.
Zašto baš Dušan Đurić Ćure?
Dušan Đurić je istaknuti sportski radnik iz Kragujevca, generalni sekretar Regionalnog košarkaškog saveza centralne Srbije i član Upravnog odbora Košarkaškog saveza Srbije. Njegova posvećenost sportu i zajednici ogleda se ne samo kroz profesionalni angažman, već i kroz nesebične humanitarne podvige.
Dana 15. maja 2024. godine, Dušan je započeo hodočašće iz Manastira Drača do Manastira Hilandar, prelazeći pešice 750 kilometara za 19 dana. Ovaj podvig pored lične želje i razloga, imao je humanitarnu misiju – prikupljanje sredstava za lečenje male Viktorije Stojanović iz Kragujevca, koja boluje od retke genetske bolesti koja uništava unutrašnje organe, posebno jetru. Zahvaljujući Dušanovom naporu i podršci brojnih donatora, prikupljena su potrebna sredstva, te je Viktorija krajem juna otputovala na lečenje u Nemačku. Njena majka je kasnije obavestila Humanitarni fond „Novi Život“ da su terapije bile uspešne i da je Viktorija dobro.
Dušanov put nije bio lak – suočavao se sa visokim temperaturama i fizičkim naporima, prolazeći kroz Srbiju, Severnu Makedoniju i Grčku, sve do Svetogorskog manastira Hilandar. Njegova istrajnost i posvećenost inspirisale su mnoge i pokazale šta znači istinska humanost.
Pored ovog podviga, Dušan je poznat i po svojoj ljubavi prema putovanjima, tokom kojih istražuje različite kulture i običaje, deleći svoja iskustva sa zajednicom. Takođe, aktivan je dobrovoljni davalac krvi i učesnik polumaratona, čime dodatno doprinosi društvu.
Zašto je ovo važno za Kragujevac?
Kragujevac je grad sa bogatom istorijom, grad hrabrih i humanih ljudi, a Dušan Đurić je dokaz da duh solidarnosti i nesebičnosti ovde i dalje živi. Njegov podvig ne samo da je pomogao maloj Viktoriji, već je pokazao da pojedinac može pokrenuti čitavu zajednicu ka višem cilju. Njegov čin nadmašuje lične granice i postaje simbol onoga što Kragujevac treba da neguje – brigu za sugrađane, humanost i spremnost da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Ovakvi primeri inspirišu i druge da se uključe u humanitarni rad, podsećajući nas da zajedništvom možemo postići mnogo. Đurđevdanska nagrada za Dušana ne bi bila samo priznanje njemu, već i podstrek za sve nas da budemo bolji ljudi i da se još više angažujemo u svojoj zajednici.
Hvala ti, Dušane, u ime svih nas!